KUPUSIJADA U MRČAJEVCIMA

U Srbiji je septembar u znaku berbe grožđa i vinskih svečanosti, ali i raznih manifestacija koje slave plodove jeseni, voće i povrće, od kojih srpske domaćice i danas pripremaju zimnicu. Džemovi, sokovi, turšija, ajvar, kiseo kupus… to je tradicija srpske gastronomije, a bogami, hvale je i stranci.


Kada se priča o hrani, Srbi vole da zapitaju sagovornika da li zna da se ovde jelo viljuškom i pre 16. veka, kada je počela upotreba pribora za jelo u evropskim zemljama. Onda se priča širi na recepte, šta je zdravo, šta zaboravljeno. Da bi se stari srpski recepti sačuvali od zaborava, već godinama se u mnogim mestima organizuju priredbe pod nazivom Zlatne ruke. Tada se može probati na desetine jela koja se po istom receptu pripremaju vekovima. Korak dalje otišli su žitelji Mrčajevaca.

Milun Tošić, začetnik Kupusijade, kaže da je godinama razmišljao kako da osmisli ovakvu manifestaciju. I onda je 2003. godine pozvao nekoliko svojih prijatelja da pred sezonu, kada se kupus kiseli, skuvaju veću količinu ovog jela i posluže meštane i goste. Za divno čudo, već prve godine Kupusijada je privukla oko 7-8 hiljada građana. Ipak, Milun Tošić nije ni sanjao da će iz godine u godinu biti toliko novih gostiju i da će manifestacija ući u Kalendar priredbi Srbije.

U ovom šumadijskom kraju Srbije gaji se kvalitetan kupus, a jela od ovog povrća, koje je pravi rasadnik vitamina, kao da su oduvek bila u svakodnevnoj ishrani. Od kupusa se pravi salata, može da se kuva i sladak i kiseo, raso se preporučuje kao napitak jer je bogat vitaminom C, a naši stari i danas kad zaboli rame ili koleno stave oblogu od kupusa. Ipak, najpoznatije jelo je svadbarski kupus. Pravo gurmansko jelo, jer se dodaje nekoliko vrsta mesa, i svežeg i suvog.

Na Kupusijadi u Mrčajevcima kuva se 12 jela od kupusa, što znači da ima hrane za svačiji ukus. Meštani to drugačije objašnjavaju: oni kažu koliko vitamina u kupusu, toliko i jela od kupusa. Pomno se beleže i količine povrća i mesa koje se upotrebi za kuvanje na ovoj manifestaciji. Količine su za isticanje, ali je za svaku pohvalu i apetit. Poslednjih godina, troši se oko tri vagona kupusa i vagon nekoliko vrsta svežeg i sušenog mesa, mnogo začina, pre svega, luka, bibera i aleve paprike. Svadbarski kupus pripremaju kuvari u restoranima, meštani u svojim dvorištima, jedni i drugi, isključivo u zemljanim loncima. Namirnice se slažu po strogom redosledu, između kupusa je uvek meso. Svadbarski kupus se krčka satima na tihoj vatri, nekad i čitav dan, a rezultat je ukusno jelo, bez obzira da li ga spremaju kuvari ili domaćice. Recept je, sigurno važan, ali je, možda najvažnije da se sprema s ljubavlju. E onda je ukus, kako u Srbiji kažu, prste da poližeš.

Gde se dobro jede, ima i šumadijske rakije. Meštani prvi zapevaju i zaigraju, ali i gosti rado prihvate. Na Kupusijadu se pozivaju i kulturno-umetnička i folklorna društva, organizuje se smotra narodnog stvaralaštva, posebno ručnih radova. Ko želi da doživi lepotu srpskih sela, kupusijada u Mrčajevcu je prilika koja se ne propušta.