BEOGRAD - U prisustvu autora, američkog Jevreja Efraima Zurofa, u sredu uveče je u Beogradu Zavod za udžbenike priredio svečanu promociju prevoda njegove autobiografije "Lovac na naciste" koju je Zurof napisao u saradnji sa Aleksandrom Dikom. Publika koja je ispunila salu Aero kluba imala je priliku da čuje, pored autora,  direktora i glavnog urednika Zavoda za udžbenike Miroljuba Albijanića koji je ovom knjigom započeo novu ediciju "Istorijsko sećanje", odgovornog urednika specijalnih izdanja Slobodana G. Markovića, saradnicu autora i predsednicu Jevrejske opštine u Novom Sadu Anu Frenkel i sociologa Trivu Indjića.

Za autora je rečeno da je "njegov najgori neprijatelj protok vremena: jer na taj način ljudi koje on širom sveta progoni, umiru nekažnjeno prirodnom smrću, od starosti". Poslednji lovac na naciste Zurof je istoričar rodjen 1948. u Njujorku, stručnjak za istoriju šoe ( Holokausta) i od 1986. direktor centra Simon Vizental u Jerusalimu. Od 2002. je Zurof počeo široku kampanju "Poduhvat Poslednja prilika". Cilj mu je da otkrije što veći broj nacista u Evropi, pre nego što bude prekasno. Do danas je Zurof, u 22 zemlje otkrio ukupno 2.884 lica osumnjičenih da su bili nacisti ili njihovi saučesnici. Ovu potragu bez predaha Zurof smatra zadatkom kojim odužuje dug istoriji i sećanju na žrtve. Albijanić je istakao da je ovo delo izuzetno važno za Zavod za udžbenike koji želi da u okviru svog izdavačkog koncepta afirmiše evropske vrednosti, pre svega one koje se odnose na poštovanje ljudskih prava, slobode koja ne ugrožava druge, tolerancije ...  Albijanić je u ime Sonje Liht, koja je predložila da autobiografija Zurofa bude prevedena i objavljena, kao što je napisala i predgovor, pročitao njeno objašnjenje zašto je 65 godina posle završetka Drugog svetskog rata važno da se nastavi sa potragom za krivcima likvidacije više od šest miliona Jevreja. "Tragajući za zlikovcima, otkrivajući da ni države koje drže do sebe, do univerzalnih moralnih vrednosti i svog demokratskog poretka nisu spremne da se do kraja suoče sa mračnim stranama svoje prošlosti Zurof ukazuje i opominje" poručila je Liht. Po njoj, i "pošto poslednji zlikovac umre, njihova zlodela moraju ostati zapamćena, istorija Holokausta i dalje mora biti istraživana i beležena da se više nikada ne ponovi". Ana Frenkel je ispričala koliko se Zurof angažovao da pravdi budu privedeni zlikovci krivi za novosadsku raciju u januaru 1942. kada su madjarski fašisti usmrtili više od 1.300 Jevreja, Srba i Roma. Frenkel je iznela da je Novi Sad u znak zahvalnosti uručio ključeve grada Zurofu, čije ime treba upisati zlatnim slovima u istoriju kao poslednjeg lovca na naciste . Indjić je opisao Zurofa kao čoveka koji je jednim delom istoričar, drugim diplomata a trećim detektiv, i konstatovao da je njegova životna priča veoma uzbudljiva, ali ne zbog "lova" na preostale naciste, već zbog visokih etičkih vrednosti za koje se zalaže. Podsetivši na duboke korene antisemitizma prisutnog  i danas u svetu, Indjić je istakao da knjiga ima ne samo dokumentarističku vrednost već je važna u svim sredinama gde se usled političkih i ekonomskih turbulencija izazvanih tranzicijom javljaju ultra desničarski pokreti koji žele da zločini budu zaboravljeni, a počinioci ostave na miru. "Zlu se treba suprostavljati u ranim fazama i zato je potrebno da se zna istorija, jer to je jedini lek", ukazao je Indjić. Urednik edicije "Istorijsko sećanje", Marković je najavio da će se uskoro pojaviti još dve knjige na temu Holokausta, a sa Zurofom je postignut dogovor da bude prevedena i objavljena njegova nova knjiga "Poslednja prilika". Zurof koji je prekinuo praćenje sudjenja u Minhenu Ivanu (Džonu) Demjanjuku, osudjenom za likvidaciju najmanje 29.000 jevreja u Ukrajini tokom Drugog svetskog rata,  da bi prisustvovao predstavljanju svoje autobiografije u Novom Sadu i Beogradu, rekao je da mu je veoma važno što se ona pojavila u Srbiji jer on se posvetio lovu na zlikovce koji su ubijali i Srbe i Rome. Zurof je izrazio veliko zadovoljstvo saradnjom sa srpskim institucijama koje se bave istraživanjem Holokausta i istakao da je veoma ponosan što je priveo pravdi Dinka Šakića, zapovednika ustaškog logora Jasenovac, koji je 1999. u Hrvatskoj osudjen na 20 godina robije, i umro zatvoru 2008. Albijanić je na kraju poklonio Zurofu naliv pero uz želju da i na taj način borba bude nastavljena. (Tanjug)