BEOGRAD - U galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u sredu uveče je otvorena izložba "Ljubica Marić -...tajna / tišina / tvorenje..." u sklopu obeležavanja sto godina od rodjenja jednog od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca druge polovine 20. veka. Otvarajući izložbu ministar kulture Nebojša Bradić istakao je da je ovo godina Ljubice Marić (1909-2003), koja je i u svetskim kalendarima upisana kao godina inovacija i kreativnosti.

"Ona je jedna od najoriginalnijih ličnosti naše kulture i svakako najoriginalniji srpski  kompozitor 20. veka i jedna od najvažnijih pojava u našoj kulturi. Bila je prva kompozitorka koja je završila kompoziciju u Srbiji, prva žena dirigent sa medjunarodnom karijerom", kazao je Bradić. On je ocenio da je Marićeva bila prva u mnogo čemu, ali ono što je najvažnije to je njen put u muzici, kada je prva otvorila muziku Vizantije, odnosno osmoglasnik, gde je pronašla inspiraciju za svoju muzičku strukturu koju je razvijala. "Kompozicije kao što su "Vizantijski koncert", "Muzika oktoiha, "Pesme prostora" i druge, ostale su kao trajno nasledje muzičke kulture, kulture Srbije", kazao je ministar i dodao da je ona i po mnogim drugim stvarima bila inovativna, kreativna. Bradić je dodao da je Marićeva ulazila u narodnu muziku da bi pronašla savremenost, u poeziju i književnost ali da bi spajala i vizuelno i poetsko, i po tome će ova izložba svakako biti  pouzdano svedočanstvo ssta je ona ostavila u srpskoj kulturi. Autor izložbe naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU dr Melita Milin sa autorima postavke Milanom Janićem, dizajnerom i Nenadom Markovićem, scenografom, u sklopu proslave jubileja stogodišnjice rodjenja kompozitorke Marić postavili su veoma interesantnu izložbu koja osvetljava njen život i rad, na osnovu mahom nepoznatog materijala. U prvom delu galerije SANU su brojne pisane zabeleške Marićeve pronadjene u njenoj zaostavštini, nepoznati eksponati, odabrane činjenice iz života i rada, fotografije, skice, crteži, autoportreti, plakati sa koncerata iz zemlje i sveta na kojima su izvodjena njena dela, klavir i razni predmeti pomoću kojih je stvarala muziku, nedovršena dela, rodoslov, portret u ulju Zore Petrović iz 1955.godine... U drugom delu, zamračenom hodniku koji vodi u treći, koncertni deo galerije, pod fluoroscentnim svetlom posetioci izložbe mogu čitati čuvene tablice Marićeve, poetske iskaze čija je vizuelna komponenta od suštinske važnosti za njihovo potpuno dejstvo. Posetioci izložbe mogu slušati i njena dela korišćenjem audio uredjaja, videti adaptacije TV filmova snimljenih prema njenoj muzici i intervjue koje je za života davala. U galerijskom prostoru nakon otvaranja izložbe održan je koncert kamerne muzike Ljubice Marić pod nazivom "Od Invokacije do Torza", iz perioda 1983-1996.godine. Kompoziciju "Invokacija, za kontrabas i klavir" izveli su  Goran Kostić, kontrabas i pijanistkinja Natalija Mladenović, "Monodiju oktoiha, za violončelo solo" Ksenija Janković, "Iz tmine pojanje, rečitativna kantata za mecosopran i klavir" Margriet van Reisen, mecosopran i Lidija Stanković, klavir. "Čudesni miligram, za flautu i sopran" izvele su Eleonore Pameijer, flauta i Aneta Ilić, sopran,"Arhaja, za gudački trio" Julija Hartig, violina, Jožef Bisak, viola i Aleksandar Latković, violončelo a "Arhaja 2, za duvački trio" Borislav Čičovački, oboa, Aleksandar Tasić, klarinet i Ivan Jotić, fagot. Kompoziciju "Torzo, za klavirski trio" izvele su violončelistkinja Janković, violinistkinja Hartig i pijanistkinja Mladenović. Odlomke iz Tablica i Zapisa Marićeve čitao je dramski umetnik  Nebojša Dugalić. Povodom ove značajne godišnjice, sutra poslepodne u SANU održaće se Medjunarodni naučni skup pod naslovom "Prostori modernizma: opus Ljubice Marić u kontekstu muzike njenog vremena" koji organizuju Muzikološki institut SANU i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU, u saradnji sa UNESKO-m. Na trodnevnom skupu učestvovaće 16 domaćih i 12 inostranih muzikologa koji će svestrano i inovativno sagledati kompozitorski opus Marićeve. Na svečanom otvaranju skupa premijerno će biti izvedene novootkrivene minijature za flautu Marićeve, kompozitorke za koju je svetski velikan Dimitrije Šostakovič rekao "Ljubica Marić je upotrebila čitav arsenal savremene muzike da bi ostvarila visoki cilj. Ona govori iz dubine svoje duše, jasnim i impresivnim jezikom...". Njenu muziku i originalnost izraza hvalili su i drugi veliki umetnici 20. veka, poput Bartoka, Lutoslavskog, Habe, koji su smatrali da njena dela spadaju medju najveća muzička ostvarenja 20. veka. (Tanjug)