Srbija dobila status kandidata za EU

Pet, 02/03/2012 - 22:08 -- MRS
eu

Šefovi država ili vlada država članica EU na samitu u Briselu dodelili su Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji. Odluka je doneta nakon otklanjanja i poslednja prepreke za status kandidata potpisivanjem protokola između Srbije i Rumunije o položaju manjina u obe zemlje.

Na samitu je konstatovano da je od 9. decembra, kada je Srbiji odložena dodela statusa kandidata uz uslov da pokaže nedvosmislen napredak u određenim segmentima odnosa s Prištinom, naša zemlja učinila značajne napore. Decembarski uslovi odnosili su se na dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, što je uspešno okončano sporazumom Beograda i Prištine uz posredovanje EU u Briselu. U ostvarenju druga dva zahteva iz decembra - sporovođenje već postignutog sporazuma o integrisanom upravljanju granicama i sloboda kretanja na severu, s posebnim naglaskom na slobodu kretanja za Euleks, takođe je konstatovan napredak.

Proces stabilizacije i pridruživanja formalno je započet u julu 2001. godine, kada je održan prvi sastanak Konsultativne radne grupe, koja je trebalo da pripremi Studiju izvodljivosti za Saveznu Republiku Jugoslaviju, kao uvod u pregovore za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). U februaru 2002. godine potpisivanjem Beogradskog sporazuma, SRJ je pretvorena u Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Oktobra 2003. je održan prvi sastanak Unapređenog stalnog dijaloga, kao zamena za Konsultativnu radnu grupu i te godine napravljene su pripreme za Studiju izvodljivosti. Međutim, zbog toga što nije bilo uspostavljeno jedinstveno tržište SCG, zajednička država nije mogla da vodi pregovare za ekonomski deo SSP, kao jedna strana u dijalogu sa EU. Zato se u decembru 2004. godine usvaja pristup "dvostrukog koloseka", po kome će Crna Gora i Srbija zasebno pregovarati trgovinski deo SSP, a SCG će kao država jedinstveno pregovarati politički deo SSP. Zahvaljujuć tom pristupu, u aprilu 2005. godine SCG je dobila pozitivnu ocenu u Izveštaju o spremnosti države za pregovore o zaključivanju SSP sa EU, odnosno za Studiju izvodljivosti. Već 10. oktobra usledio je početak pregovora EU i SCG o zaključenju SSP, koji predstavlja prvu stepenicu ka integraciji u EU, a 26. oktobra potpisan je Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice jugoistočne Evrope, kojem je pristupila i SCG. Međutim, zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, 3. maja 2006. godine otkazani su dalji pregovori sa SCG i nastao je zastoj koji je trajao do juna 2007. godine, a u međuvremenu, krajem maja 2006. godine, Crna Gora je na referendumu proglasila nezavisnost.

Jedan od veoma značajnih događaja za region jugoistočne Evrope i za proces približavanja EU dogodio se 19. decembra 2006. godine, kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA), kojem je pristupila i Srbija. Uprkos zastoju u pregovorima o zaključenju SSP-a, predstavnici srpske vlade i Evropske komisije su 16. maja 2007. u Briselu parafirali Sporazume o viznim olakšicama i o readmisiji, koji su omogućili da se besplatno odobravaju vize studentima, naučnicima, poslovnim ljudima i još nekim kategorijama građana Srbije.

Mesec dana kasnije, 13. juna, nastavljeni su pregovori o zaključenju Sporazuma između EU i Srbije, posle formiranja nove Vlade Srbije premijera Mirka Cvetkovića. 18. septembra potpisani su Sporazum o viznim olakšicama i Sporazum o readmisiji između EU i Republike Srbije, a potom je 7. novembra u Briselu parafiran SSP između EU i Srbije. Njegovom potpisivanju protivile su se Holandija i Belgija zbog neispunjavanja pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.

Srbija je od 1. januara 2008. počela jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU sa ciljem da ubrza put ka sticanju statusa kandidata za članstvo. Posle dvoipogodišnjih pregovora, 29. aprila 2008. godine, komesar za proširenje EU Oli Ren i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Ðelić potpisali su u Luksemburgu SSP između Unije i Srbije.

Savet EU je 30. novembra 2009. objavio dokument o viznoj liberalizaciji za zemlje zapadnog Balkana, a već 19. decembra stupio je na snagu bezvizni režim sa EU. Građanima Srbije više nije bila potrebna viza da bi putovali u zemlje - članice EU, kao i u tri zemlje koje nisu članice EU, a koje su deo Šengenskog prostora.

Srbija je zvanično podnela zahtev za prijem u članstvo EU 22. decembra 2009. godine.

EU je 14. juna 2010. godine usvojila odluku o početku ratifikacije SSP između EU i Srbije, koji je 19. januara 2011. Evropski parlament ratifikovao u Strazburu.

Savet ministara spoljnih poslova zemalja članica EU doneo je 25. oktobra 2010. godine odluku da kandidaturu Srbije za članstvo u Uniji prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje.

Evropski komesar za proširenje Štefan File uručio je 24. novembra 2010. godine Upitnik Evropske komisije predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću.

Odgovore na Upitnik Evropske komisije predao je premijer Cvetković 31. januara ove godine evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu, a nešto kasnije, 22. aprila, Srbija je poslala poslednji set odgovora na dodatna pitanja Evropskoj komisiji.

Najveći napredak na putu evrointegracija Srbija je ostvarila prošle godine kada je hapšenjem haških optuženika generala Ratka Mladića (26. maja) i Gorana Hadžića (20. jula) ispunila sve preuzete obaveze prema Haškom tribunalu.

Preporuku Evropske komisije za status kandidata u EU Srbija je dobila 12. oktobra prošle godine, a kako je tada rečeno, konkretan datum otpočinjanja pregovora zavisiće od daljeg napretka u dijalogu Beograda i Prištine.

Decembra prošle godine Srbiji je uslovno odobren status, a te uslove trebalo je ispuniti do kraja februara, u čemu je Srbija uspela.

Kategorija: